Biv­ši cr­no­gor­ski pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić za­ro­bio je dr­ža­vu, a nje­gov brat Aco i se­stra Ana do­bi­ja­ju naj­va­žni­je i naj­pro­fi­ta­bil­ni­je po­slo­ve u sek­to­ri­ma ko­ji su od naj­ve­ćeg zna­ča­ja za dru­štvo Cr­ne Go­re, oci­je­nje­no je u iz­vje­šta­ju or­ga­ni­za­ci­je Glo­bal­na ini­ci­ja­ti­va pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Iz­vje­štaj ko­ji je eks­klu­ziv­no do­stu­pan „Da­nu“ na­slo­vljen je „Or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal na Bal­ka­nu“, a ve­li­kim di­je­lom se ti­če i si­tu­a­ci­je u Cr­noj Go­ri.
U tek­stu ovog iz­vje­šta­ja na­vo­di se da je Cr­na Go­ra iz­van­re­dan pri­mjer di­rekt­ne po­ve­za­no­sti po­li­tič­ke eli­te i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, te da će bi­ti neo­p­hod­ni zna­čaj­ni­ji na­po­ri NA­TO-a i EU da bi se ostva­ri­le istin­ske re­for­me u obla­sti vla­da­vi­ne pra­va.
Za Đu­ka­no­vi­ća se tvr­di da je još od po­čet­ka 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, ula­ze­ći u po­slo­ve sa ita­li­jan­skim or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom, ste­kao ogro­man pro­fit ko­ji je omo­gu­ćio da poč­ne pro­ces za­ro­blja­va­nja dr­ža­ve. Na­vo­di se da je tu­ži­la­štvo Ita­li­je go­di­na­ma vo­di­lo op­se­žnu is­tra­gu o po­slo­va­nju ita­li­jan­ske ma­fi­je i vr­ha cr­no­gor­ske vla­sti, ali da se Đu­ka­no­vi­ću ni­je mo­glo su­di­ti jer je imao di­plo­mat­ski imu­ni­tet.
– Pr­lja­vi no­vac je Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­ve šti­će­ni­ke uči­nio bo­ga­tim. To bo­gat­stvo je is­ko­ri­šće­no da se stvo­ri po­li­tič­ki ka­pi­tal i fi­nan­si­ra Đu­ka­no­vi­će­va kli­jen­te­li­stič­ka mre­ža, ko­ja uklju­ču­je i taj­ne is­pla­te bez­bjed­no­snoj slu­žbi – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju or­ga­ni­za­ci­je Glo­bal­na ini­ci­ja­ti­va pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, či­je sje­di­šte je u Švaj­car­skoj.
Taj no­vac je vre­me­nom, ka­ko se na­vo­di, Đu­ka­no­vić is­ko­ri­stio da Cr­nu Go­ru uda­lji od Sr­bi­je, ali je vr­lo br­zo na­kon dr­žav­ne ne­za­vi­sno­sti po­sta­lo ja­sno da su šef DPS-a, nje­go­va po­ro­di­ca i pri­ja­te­lji, ne­za­vi­snost is­ko­ri­sti­li za sop­stve­ne in­te­re­se.
– Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju i ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je je for­mi­ran da bi za­šti­tio dr­žav­ne in­te­re­se to­kom pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je. Umje­sto to­ga, šti­tio je in­te­re­se Đu­ka­no­vi­će­vog kla­na. Advo­kat­ska fir­ma nje­go­ve se­stre sklo­pi­la je ne­ko­li­ko lu­kra­tiv­nih ugo­vo­ra sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma, dok je nje­gov brat Aco, po svoj pri­li­ci, ključ­ni čo­vjek u vi­še fir­mi ko­je su uklju­če­ne u po­slo­ve tu­ri­zma, gra­đe­vi­ne, ne­kret­ni­na i pro­iz­vod­nje stru­je. Po­ro­di­ca ima prst u sva­kom ko­la­ču i ze­mlju vo­di kao po­ro­dič­ni bi­znis. Kao što je je­dan po­sma­trač pri­mi­je­tio, su­kob in­te­re­sa po­sto­ji na sko­ro sva­kom ni­vou – is­ti­če se u iz­vje­šta­ju.
Do­ku­ment or­ga­ni­za­ci­je Glo­bal­na ini­ci­ja­ti­va pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la sa­dr­ži i na­vo­de da je Aco Đu­ka­no­vić vr­lo do­bro shva­tio sta­ru iz­re­ku „Ako že­liš da se obo­ga­tiš – opljač­kaj ban­ku, a ako že­liš da se stvar­no obo­ga­tiš – osnuj ban­ku”.
– Pre­u­zeo je Nik­šić­ku ban­ku i pre­tvo­rio je u Pr­vu ban­ku. Po­sle­dič­no, ve­ći­na jav­nih fi­nan­si­ja usmje­re­ne su pre­ma toj ban­ci, a kao re­zu­la­tat to­ga de­po­zit je, od 23 mi­li­o­na u no­vem­bru 2006. go­di­ne po­ras­tao na 127 mi­li­o­na za sa­mo go­di­nu – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Broj­na no­vi­nar­ska is­tra­ži­va­nja, is­ti­če se, po­ka­za­la su da je ban­ka ši­ro­ko­gru­do da­va­la kre­di­te mno­gim Đu­ka­no­vi­će­vim pri­ja­te­lji­ma i sa­rad­ni­ci­ma, me­đu ko­ji­ma su bi­le broj­ne sum­nji­ve oso­be, a fi­nan­si­ra­la je i ogrom­ne pro­jek­te u gra­đe­vi­nar­stvu u tu­ri­zmu. Tvr­di se da su ti sum­nji­vi ugo­vo­ri obo­ga­ti­li ne­ko­li­ci­nu lju­di, ali da su po­slo­vi sa tu­ri­zmom i ne­kret­ni­na­ma zna­čaj­no na­ru­ši­li iz­gled Cr­no­gor­skog pri­mor­ja.
Na­ve­de­no je da je od­mah po­sli­je eko­nom­ske kri­ze dr­ža­va mo­ra­la nov­cem gra­đa­na da spa­sa­va Đu­ka­no­vi­će­vu ban­ku, jer su broj­ni kre­di­ti osta­li ne­na­pla­će­ni, a broj­ne in­ve­sti­ci­je ne­is­pla­ti­ve.
– Upr­kos skan­da­lo­znom po­slo­va­nju i dr­žav­nom spa­sa­va­nju, Pr­va ban­ka je osta­la u ru­ka­ma Đu­ka­no­vi­će­vog kla­na – ocje­nju­je se u iz­vje­šta­ju or­ga­ni­za­ci­je Glo­bal­na ini­ci­ja­ti­va pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
Opi­san je i slu­čaj pri­va­ti­za­ci­je KAP-a, kao i su­kob Đu­ka­no­vi­ća sa ru­skim in­ve­sti­to­ri­ma ko­je je pret­hod­no po­zi­vao da do­đu u Cr­nu Go­ru. Is­ti­če se da je Za­pad sve vri­je­me vr­lo do­bro svje­stan ko je i šta ra­di Đu­ka­no­vić, ali da zbog ši­rih ge­o­stra­te­ških in­te­re­sa če­sto gle­da kroz pr­ste i za­tva­ra oči pred broj­nim pro­ble­mi­ma.
– Upr­kos kri­zi i eko­nom­skim te­ško­ća­ma, Đu­ka­no­vić, ko­ji je mul­ti­mi­li­o­ner, iako je to­kom či­ta­ve ka­ri­je­re pri­mao pla­tu od 2.000 eura, uspi­je­va da osta­ne na vla­sti. Na unu­tra­šnjem pla­nu to je bi­lo mo­gu­će kroz kli­jen­te­li­stič­ku mre­žu ko­ju je for­mi­rao, u ko­joj je dr­ža­va šti­ti­la nje­go­ve in­te­re­se dok je on šti­tio in­te­re­se eli­te i one ko­ji su ga odr­ža­va­li na vla­sti. U tom si­ste­mu moć­ne eli­te dje­lu­ju ne­ka­žnje­no. U pro­te­kloj de­ce­ni­ji vr­lo ma­lo pre­su­da je iz­re­že­no za ko­rup­ci­ju na vi­so­kom ni­vou, a i ta­mo gdje se to de­ša­va­lo za­klju­či­va­ni su ne­tran­spa­rent­ni spo­ra­zu­mi o pri­zna­nju kri­vi­ce – tvr­di se u iz­vje­šta­ju.
Ka­ko za­klju­ču­je or­ga­ni­za­ci­ja Glo­bal­na ini­ci­ja­ti­va pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, šverc i or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal su u jed­nom tre­nut­ku mo­gli da po­slu­že dje­li­mič­no za op­sta­nak dr­ža­ve zbog slo­že­ne po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je, ali ako Cr­na Go­ra že­li da se pri­bli­ži Za­pa­du i pri­vu­če stra­ne in­ve­sti­ci­je, or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal mo­ra po­sta­ti stvar pro­šlo­sti.M.V.


Za­bri­nu­ti zbog ra­ta ko­tor­skih kla­no­va

Po­seb­no za­bri­nja­va, ka­ko se na­vo­di u do­ku­men­tu or­ga­ni­za­ci­je Glo­bal­na ini­ci­ja­ti­va pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, po­rast ubi­sta­va u ob­ra­ču­ni­ma kri­mi­nal­nih kla­no­va u cr­no­gor­skim pri­mor­skim gra­do­vi­ma.
– Ovo na­si­lje je, po svoj pri­li­ci, po­ve­za­no sa bor­bom za kon­tro­lu nad šver­cer­skim ru­ta­ma, pr­ven­stve­no lu­ka­ma Bar i Ze­le­ni­ka. Do ovo­ga je po­seb­no do­šlo na­kon hap­še­nja „ko­ka­in­skog kra­lja“ Dar­ka Ša­ri­ća. Ako se na­si­lje u Bu­dvi i Ko­to­ru na­sta­vi, to će šte­ti­ti cr­no­gor­skom tu­ri­zmu – za­klju­če­no je u iz­vje­šta­ju.